Цар Јован Ненад

 
ПОСЛЕДЊИ СРПСКИ ЦАР ЈОВАН НЕНАД

Цар Јован Ненад (мађ. Fekete Iván или Fekete Jován, Fekete Ember, Cserni Jován, Csernajevics Iván) је био српски цар, који је створио краткотрајну независну државу на подручју данашње Војводине 1526/1527. године.

Битком на Мохачком пољу 29. августа 1526 Турци су уништили војску угарско-чешког краља Људевита Јагеловића, који је и сам ту погинуо. После ове битке Угарска престаје да постоји као независна држава, а њена територија бива подељена између Турског и Хабзбуршког царства.

Бој на Косову

Бој на Косову

После победе на Марици Турци нису одмах почели са правим освајањима на Балкану, него су, учврстивши своје положаје, стали да шире свој утицај и да стварају упоришта за даље напредовање. У њиховом раду било је несумњиво извесног система. Они нису хтели да упорном борбом изазову против себе један хришћански савез пре него постану сасвим сигурни, него су се за почетак, задовољавали тим да балкански династи признају њихову врховну власт и да их натерају на плаћање данка, како би повећали своја финансиска средства.

Велика сеоба Срба 1690

Велика сеоба Срба 1690

Сваки народ је кроз своју историју пролазио кроз веома тешке периоде, када је био у питању његов сам физички и биолошки опстанак на територији коју је насељавао. Српски народ се много пута налазио у тако тешким ситуацијама, и увек је до сада излазио као победник, не дозвољавајући да му се укаља достојанство,понос и припадност српском племену.У својој богатој историји српски народ је увек припадао заједници европских народа, чувао је њене границе и бранио је европску културу и цивилизацију у времену тешком за Европу. Један од примера такве пожртвованости српског народа је Велика Сеоба Срба која се десила 1689/90., у времену док су се у Европа и Срби налазили у веома тешкој ситуацији, и када се говори о Великој Сеоби Срба, незаобилазна тема је и патријарх Арсеније III Чарнојевић.

Битка код Велбужда

Битка код Велбужда

 

Битка код Велбужда се одиграла у суботу 28. јула 1330. у 7 сати пре подне, између трупа краљевине Србије предвођених краљем Стефаном (1322—1331) и његовим сином младим краљем Душаном (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) са једне и трупа царевине Бугарске предвођених царем Михајлом III Шишманом (1323—1330) са друге стране. Повод за битку био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске војске са византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончала се погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом бугарских снага, у коме се посебно истакао млади краљ и престолонаследник Душан.

Београдска тврђава

Београдска тврђава

Тајне запретене у времену истражене су на само осам хектара, што је свега 12 процената овог својеврсног „музеја под земљом”.

Маричка битка

Маричка битка

 

Маричка битка или бој код Черномена, одиграла се на реци Марици у петак 26. септембра 1371. између снага Османлијског царства под вођством румелијског беглер-бега Лала-Шахина и српских снага које су бројале око 60.000 људи (70.000 по Халкокондилу). Српску војску предводили су краљ Вукашин и његов брат деспот Јован Угљеша и обојица су погинули у бици.

Лондонски пакт 1915. и границе Србије

Лондонски пакт 1915. и границе Србије

Србија је најдуже остала у Првом светском рату од укупно 32 државе учеснице светског оружаног обрачуна: од његовог првог до последњег дана. Она је постала зависна од међусобног одмеравања снага ондашњих водећих држава у рату, иако је имала своје место у борбама и своју самосталну политику у рату. Борила се у оквирима подручја посебних интереса зараћених блокова и појединих великих сила. Тако се од самог почетка рата налазила у зони и била сама објекат погађања и комбинаторике са поделама и прерасподелама територија.

Српски покрет за ослобођење и уједињење

Српски покрет за ослобођење и уједињење

 

У историографији је прихваћено мишљење да је уз покрет за немачко и покрет за италијанско уједињење, покрет за српско уједињење трећи по важности унитарни покрет у европској историји 19. века. То је тачно из најмање два разлога. Први разлог је: већ у револуцији 1848. године постојало је сазнање да су Срби кичмени стуб који повезује балканску и подунавску Европу у једну сређену целину; а други је – Гарашаниново Начертаније као основ српског државног програма за будућност.

Највећи Светски Налаз Античког Блага

Највећи Светски Налаз Античког Блага

Невероватна прича о браћи која су код Ниша пронашла ДЕСЕТ ТОНА римских новчића.

Огромно благо – расуто по свету

Стара Планина под Турском влашћу

Стара Планина под Турском влашћу

Турци су се појавили на Балкану средином 14. века, а целокупно подручје Србије су освојили у 15. веку, тачније 1459. године. О времену потпадања Дојкинаца под турску власт нема довољно података, али се 1455. година сматра за годину у којој је освојен цео пиротски крај, те се ова година може узети за годину у којој је село Дојкинци такође потпало под турску власт.

 Према турској администрацији село Дојкинци је припадало нахији Висока, односно кази Шехирћој (Пироту), а Нишком пашчалуку.

Када су се и зашто турци појавили ...

Када су се и зашто турци појавили ...

Цела прича почиње смрћу Андроника III Палеолога 15.06.1341 године, иначе до тада један од Византијских царева из породице Палеолог. Пошто је његов син Јован V Палеолог, у време смрти његовог оца Андроника, био малолетан и самим тиме није могао сести на столицу свога оца и наследити га у даљњем владању Византијом. За вршиоца власти у Византији се поставља, близак пријатељ покојног Андроника, извесни Јован (VI) Кантакузин који требао вршити "регентуру" до пунолетства малог Јована V Палеолога.

Стефан Првовенчани

Стефан Првовенчани

 

Стефан Немањић, српски велики жупан од 1196. до 1217. и краљ од 1217. до 1227, први по реду (стога и назван Првовенчани), представља једно од најзначајнијих имена у српској књижевности средњег века. Заједно са својим оцем, великим жупаном Стефаном Немањом (умро 1199) и братом Савом (умро 1235), он припада првој познатој генерацији писаца. Биографијом о светом Симеону, којом продубљује представе о Стефану Немањи и његовом времену, занимљиво интерпретирајући али и вршећи селекцију идеолошких и егзистенцијалних садржаја. Првовенчани обогаћује тематски простор о овом значајном владару и занимљивој личности.

Краљ Милутин

Краљ Милутин

Стефан Урош II Милутин Немањић

На државном сабору у Дежеви код Раса 1282. године од брата Драгутина, краљ Милутин је наследио престо у Србији. Имао је око тридесет година. Са њим, Србија је добила једног од највећих владара у својој историји. Милутин је био изузетно јака личност, темпераментан и често суров, без нарочитих моралних обзира, али јасне државне оријентације.

Јелена Анжујска

Јелена Анжујска

Једнако омиљена код православаца и код католика

КРАЉ Урош Први (1243-1276), најмлађи син Стефана Првовенчаног, једва је имао нешто више од 25 година када је, збацивши брата по оцу, Владислава, кормило Србије узео у своје руке и сматра се једним од најспособнијих владара Србије средњег века. Владао је наредне 33 године и успео да обједини и просторе које су држали потомци великог кнеза Вукана, припојивши Зету, Морачу, Хум...

Највећи град Средњег века Ново Брдо

Највећи град Средњег века Ново Брдо Некада и Данас 

 

Ново Брдо је био средњовековни град и рударско средиште. Лежи на Великој Планини северно од Гњилана, између изворишта Прилепнице и Новобрдске реке и Криве Реке, левих притока Биначке Мораве. Новим Брдом називао се и предео око овога града у поречју споменутих двеју река с околним планинским подручјем. Око рушевина града Новог Брда многобројни су остаци старога рударства и рударских насеља. Град Ново Брдо лежи на усамљеној главици Велике Планине на висини од 1.124 m. Зидине унутрашњег и спољашњег града добро су очуване; запремају простор 224x80 м. Са свих страна града Новог Брда, осим југозападне, има безброј темеља од кућа великог подграђа или вароши, са развалинама више цркава, од којих се она изнад Бостана зове Шашка (Саска).

Деспот Стефан Лазаревић

                    ДЕСПОТ СТЕФАН ЛАЗАРЕВИЋ

 

ПРИЛИКЕ у Европи и Азији и њихов неминовни утицај на положај Србије определиле су кнеза Стефана (1389-1427) да се, после битке код Ангоре, са својом војском упути у византијску престоницу. Турски султан Бајазит, Стефанов зет и сизерен, не само да је поражен у ангорској бици већ је и заробљен. У турском врху почињу превирања и борба за престо. Стефан је видео своју шансу и прилику да Србију ослободи турског вазалства. Пут према Цариграду био је логичан.

Сви Српски Цареви

                              

                           Сви Српски Цареви (права листа)

У нашој штампи и јавним гласилима праве се неопростиве грешке приликом навођења броја  српских царева у средњем веку. Обично наводе да је цар Стефан Душан једини цар из династије Немањића, евентуално помену још И његовог сина Уроша као другог цара, а познато је да су Немањићи српској историји подарили четири законита императора, и то према најкритичнијем тумачењу историје од стране прозападно оријентисаних српских историчара. Од законитих владара цар Стефан Душан (краљ 1331 – 1345, цар 1345 – 1355), је свакако најпознатији и највећи владар нашег средњег века, али не треба запоставити ни Уроша (цар 1355 – 1371), који је у неколико битака побеђивао мађарског краља Лајоша, иако га је народна песма неправедно представила као “нејаког”.

Кнез Лазар

        Кнез Лазар дарује болницу хиландарску 1380. године
Повеља којом дарује болницу хиландарску 1380. године писана је на пергаменту (51 x 20,8 цм). Потпис је изведен црним мастилом и сачуван је печат. Налази се у Хиландару.
Духовном светлошћу озаривши се, будуће мисли су предвидели божаствени пророци. Зато Давид велегласно говораше: Доћи ће сва племена и поклониће се пред тобом, Господе, гледајући испуњење тога, црква од ових племена оденувши се као царском хаљином крвљу Владике, која је из ребра истекла, радује се у красоти и чувањем заповеди у нади се учвршћује ради примања будућег живота, чије славе и части зажелех наследник бити ја у Христа Бога правоверни и самодржавни господар Срба и Подунавља Стефан кнез Лазар.

Кнегиња Милица

      Кнегиња Милица - монахиња Евгенија

Пантелејмонска повеља кнегиње Милице из 1395. Овом повељом кнегиња Милица (монахиња Евгенија) са синовима Стефаном и Вуком дарује манастир св. Пантелејмона у Светој Гори. Оригинал се чува у Манастиру св. Пантелејмона.
(...)

Вук Бранковић

  Повеља Вука Бранковића Хиландару о миру с Турцима

 
Повеља Вука Бранковића Хиландару о миру с Турцима, из 1392. године, чува се у Хиландару под бр. 72. Повељу је исписао писар Лукач на хартији, брзописом друге половине четрнаестог века. Оригинал је доста оштећен. Приликом посете Хиландару у првој половини деветнаестог века Димитрије Аврамовић је видео овај докуменат и оставио белешку да је писан на хартији плавим мастилом, а да је потпис изведен црвеном бојом.

Крсташко Освајање Земуна

                           Крсташко Освајање Земуна

 

 

Стари римски град , главни штаб и централна лука римске флоте основане у доба Флавијеваца (Цлассис Флавиа Панноница),Таурунум,назван је од стране Франака још у 7.веку Малевилла,али је ипак кроз векове опстало словенско име које су му дали Бугари и Абодрити (Бодрићи)-Земун (у византијским списима – Зеугмин).

Византијске принцезе на српском двору

                                   Византијске принцезе на српском двору

                                                    Престо уместо мираза

РАЗМИШЉАЈУЋИ о женама, шпански мислилац Ортега и Гасет, између осталог, каже: "Ја мислим да је основна мисија жена на свету у следећем: да буду врло захтевне, да у погледу усавршавања мушкараца, буду максимално амбициозне."
Да ли су жене наших владара биле такве? Да ли су владарке уопште такве? Тешко би се позитивно могло одговорити на ово питање; услов да жена испуни овај задатак јесте да буде слободна у избору свог мушкарца. А краљице и принцезе у старо доба углавном нису биране по срцу и узајамној наклоности, већ по интересима државе и народа коме су припадале. Љубав је велики покретач људских дела; жена која не воли свог човека, не воли ни његова дела: прошла и будућа.
Остаје само да претпостављамо, како би историја изгледала када би жене владара биле онакве каквима их приказује шпански филозоф. Јер, у истом чланку, он каже и следеће: "Као што има генијалних мушкараца, тако има и генијалних жена, у чијој узвишеној природи... настаје нови идеал мушкарца".

Српске Круне - Сачуване и Нестале

        Српске Круне - Сачуване и Нестале

 

Најновији захтеви Албанаца за повратак предмета из српских музејских институција,који су некада красили витрине пристинског музеја,покрецу питање и повратак српских драгоцености из страних музеја.Овом приликом покренућу причу о српским краљевским крунама,од којих се само једна налази у поседу нашег народа.

Јерина Бранковић

Јерина Бранковић

Јерина Бранковић (рођена Ирина Кантакузин, у народној традицији позната као Проклета Јерина) је била српска деспотица, пореклом Гркиња из породице Кантакузина, жена деспота Ђурђа Бранковића (вл. 1427-1456), за кога се удала 26. децембра 1414.


Не зна се тачно година њеног рођења, узима се приближно да је то 1400, могуће је да је рођена и неколико година раније.

Србија , Земља римских царева

 Србија , Земља римских царева

Србија, земља у којој је рођено 17 римских императора, представља простор импресивних видљивих трагова славне Римске Империје (27 п.н.е. – 476 г.), чији су владари уздигли своју завичајну земљу до највишег нивоа, како сведоче историјски извори и археолошка истраживања.

У развоју и ширењу велике Римске Империје, велику улогу имала је река Дунав, која је својом дужином уједно и представљала границу империје. Таква улога Дунава и њених притока учинила је да су се уз њих градиле веће или мање пограничне тврђаве и градови чији остаци данас сведоче о величанственој империји чија архитектура представља круну римске архитектуре.