Радослав Немањић

Радослав Немањић

Крајем 1219. или почетком 1220. године, принц Радослав оженио се Аном, кћерком епирског деспота, касније византијског цара Теодора Првог Анђела Дуке Комнина.
Од када су Латини освојили Цариград (1204) и успоставили Латинско царство, међу државама на Балканском полуострву владали су прилично замршени односи. На крајњем северозападу византијске територије, на Балкану, одржао се грчки утицај. Најпре под Михаилом Анђелом, а посебно под владавином његовог брата Теодора, који га је наследио, Епирска деспотовина бележи велики напредак. Растом моћи епирске државе расту и изгледи за обнављање Византијског царства.

Стефан Драгутин

Стефан Драгутин

ПРИНЦЕЗА Каталина, унука угарског краља Беле Четвртог, односно кћерка његовог старијег сина Стефана Петог и Јелисавете Куманске, постала је жена престолонаследника Србије, Стефана Драгутина, највероватније 1268. године. Те године је његов отац, краљ Урош Први (1243-1276), неуспешно ратовао с Угарима, али се одмах потом ородио с угарском владарском кућом и тако обезбедио северне границе Србије.

Радомир Путник

Радомир Путник

Радомир Путник (1847-1917) је славни српски војвода и војсковођа. Учествовао је у свим ратовима које је Србија водила од 1876. до 1916. године. Његова војничка каријера почела је школовањем у Артиљеријској школи у Београду и добијањем чина потпоручника.

Петар I Карађорђевић

Петар I Карађорђевић

краљ Србије 1903-1918
краљ Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (18. новембар 1918 -1921)

После Мајског преврата 1903. године у коме је убијен последњи владар из династије Обреновића, на власт у Србији је по трећи пут дошла породица Карађорђевића, која је владала наредне четири деценије.Петар Карађорђевић се школовао у Београду и Женеви, у Паризу је завршио војну школу Сен-Сир, а као поручник и вишу војну школу у Мецу.

Живојин Мишић

ЖИВОЈИН МИШИЋ
(1855-1921)

Најпознатији српски војвода и најталентованији војни заповедник. Војничку каријеру започео је у артиљеријској школи у Београду као питомац. За успешно командовање у српско-турском рату (1876-1877), одликован медаљом за храброст, а у српско-бугарском рату командује батаљоном. Од 1876 па све до 1918 учествује у сваком рату који је задесио Србију.

Стеван Синђелић

Стеван Синђелић

Стеван Синђелић се родио 1770. године у селу Војсци, у Округу Mоравском. Његов отац, угледни занатлија Радован Ракић је умро врло млад, па се Синђелићева мајка Синђелија преудала у друго село. Зато су га људи по мајци Синђелији прозвали Синђелић. Пре устанка служио је код чувеног Ресавског кнеза Петра, кога су дахије пред почетак устанка посекле. Још пре него што ће подићи устанак, Карађорђе је прелазио преко Велике Мораве и састајао се са Синђелићем и договарао се о почетку устанка, па је Синђелић почео да прикупља народ ресавског краја за устанак. Чим је објављен устанак у Орашцу, Карађорђе је о томе обавестио Стевана Синђелића.

Стефан Владислав Први

Стефан Владислав Први

Радослава збацио млађи брат Владислав, а њега најмлађи Урош.

КРАЉ Стефан Владислав Први (1233-1243) збацио је с престола свог брата по оцу, Радослава. У томе су му помогли како српска властела, тако и бугарски цар Јован Асен Други. Владислав је био ожењен Бугарком из Трнова, Белославом , кћерком Теодоре и Асена Другог, бугарског цара.

Сребрњак цара Деција

Сребрњак цара Деција

У време кад су се појавили јеретици који су одбаци валиучење о васкрсењу мртвих, Господ је оживео седморицу уснулих младића. Десило се то за владавине хришћанског цара Теодосија II (408 - 450).

Несвесни да су у међувремену прошла чак два века и уверени да је протекла само ноћ, мучени глађу, одлучили су да један од њих оде у град и набави храну. У силном страху од горопадног цара Деција, он је опрезно ушао у Ефес који се у међувремену веома променио. Свуда су се налазила здања с крстовима,грађани су непрестано изговарали Христово име, што су пре чинили једино кришом, а младића је нарочито помело то што није препознао ниједног житеља свог родног места. Имао је утисак да је у неком сасвим другом, непознатом граду.

Битка на Мишару

Битка на Мишару

Кроз призму ове кратке приповетке о турском паши који је дубоко прихватао свој српски род, верујем да је време да о својој историји судимо правилно схватајући да српски народ чине припадници православне, исламске и католичке вере.

Језди турска ратна коњица Мишарским пољем. Први дан августа 1806. Коњи су ударали копитама о земљу; нервозни су. Јахачи су им затезали узде. Кротили су их и дозвољавали само умерен кас. Сулејман-паша Скопљак је сигуран да ће угушити српски устанак против турског цара и да ће Србијом управљати паше из Београда. Он се помолио Алаху и усхићено узвикнуо својим официрима да ће данас, или најдаље сутра, бити у Београду.

Битка на Чегру

Битка на Чегру

На почетку 19. века најбитнији циљ у обнови српске државе било је ослобођење Ниша од Турака. Српски вођа Карађорђе, је у разговорима са изаслаником царске Русије и даље у преговорима са Наполеоном и турцима, истицао да у састав Србије мора ући и Ниш. Српска устаничка војска је кренула ка Нишу, са циљем да га заузме и продре ка Старој Србији и Косову. Карађорђе је предлагао да на Ниш крене целокупна војска, док су остали команданти захтевали напад на четири фроната, што је било и прихваћено. Српска устаничка војска, са 16.000 бораца,

Битка код Плочника

Битка код Плочника

Битка код Плочника је вођена 1386.године у долини Топлице код истоименог села недалеко од Прокупља, између српских снага предвођених кнезом Лазаром (1371—1389) и Османлија предвођених султаном Муратом И (1359—1389). Подаци о самој бици су веома оскудни, али је извесно да су Срби однели победу (користећи се оклопницима и стрелцима на коњима) и привремено зауставили продор Османлија, а забележено је да је у борби стрелом рањен Милош Обилић., као и учешће Југ-Богдана.

Хуни у Нишу

Хуни у Нишу

Налазећи се на важном путу који је повезивао Европу с Малом Азијом, Ниш (Naissus) био је развијен град у касној антици. Међутим, његов развој прекинули су Хуни који су га освојили 441. године. Радило се о народу чији је пролазак из Азије у Европу, кроз такозвана Врата народа, заравњени простор између падина планине Урала и Каспијског језера, 375. године, покренуо лавину премештања многих племена. Тако је почео миграциони талас у историји познат као Велика сеоба народа који је наликовао на кретање усијане вулканске магме.

Истина о "Краљевом злату"

ДРЖАВНЕ И КРАЉЕВСКЕ ДРАГОЦЕНОСТИ
Више од седам деценија југословенској, а првенствено српској јавности презентована је информација о наводном бекству југословенског  краља Петра II априла 1941. године из земље и одношењу огромних  количина драгоцености  и злата у иностранство, како државних, тако и породичних.
О судбини овог злата најубедљивију и чини се, најверодостојну сторију дао је у својој књизи „Пљачка злата и културних добара 1941-1945“ др Никола Живковић, научни саветник Института за савремену историју. Књига је писана на основу података из архива Народне банке Југославије, Архива Савезног секретаријата за унутрашње послове, записника и других пратећих докумената, чиме је у засенак бацио сва нагађања и непознанице из којих су испредане приче и претеривања.

Римски период

Римски период

Продор Римљана на Балканско полуострво почео је крајем 3. века пре н. е. У римско-илирским и римско-македонским ратовима биле су покорене Илирија и Македонија. Први илирски рат (229-228. године пре н.е.) успешно је вођен против краљице Теуте и илирских гусара на Јадранском и Јонском мору. Римски протекторат над више илирских вазала није био довољно јак, те су Илири обновили гусарење што је изазвало нови рат 219. године пре н.е.

Четнички покрет у Власотиначком крају

ЧЕТНИЧКИ ПОКРЕТ У ВЛАСОТИНАЧКОМ КРАЈУ (1941-1945.г.)

Током Другог светског рата(1941-1945.г.) су на територији Власотинца и околине деловале разноврсне четничке формације. Ово је приступ историји четништва у власотиначког краја, који се базира на личном истраживању и чињеницама из Другог светског рата

Хронологија четничких активности

Ратна 1942. година:

23.фебруар 1942.године: У Горњој Бистрици су сарадници НОП-а обавестили партизане да се у Доњој Бистрици налази мајор бивше југословенске војске Јован Филиповић, који врбује људе за четнике Драже Михајловића. Група партизана (десетар Вукашин Стољковић, Чедомир Станковић) убрзо га је пронашла и довела у Горњу Бистрицу.

Милански Едикт

Милански Едикт

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дела Римског царства) и Лициније (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године.
Миланским едиктом прекинут је тровековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице.
Милански едикт имао је своју значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су “следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“
Миланским едиктом, којим је омогућено да „свако верује како му срце хоће“, хришћанство добија стабилан ослонац и тачку из које може да настави развој, па је само неколико деценија касније (380. године), под царем Теодосијем Првим Великим, постало и државна религија.

Други сукоб на Балкану

Други сукоб на Балкану

Жеља да узме Македонију навела је Бугарску да отпочне Други балкански рат. Крвави сукоб кратко је трајао, а оставио је дуготрајне последице
Сукоб око поделе Македоније након Првог балканског рата био је драматичан и разочаравајући наставак „Источног питања", које се на Балкану у новом облику продужило у току целог 20. века. На прагу 20. века представници новоослобођених балканских народа показали су се неспособним да дођу до мирољубивог решења. Чим је проглашено стварање албанске државе, а српске трупе под аустријским ултиматумом приморане да се повуку с Јадрана, Србија је почетком 1913. године наговестила захтев за ревизију српско-бугарског уговора из 1912. године.

Утврђење Кучајна

УТВРЂЕЊЕ КУЧАЈНА ОД ОСНИВАЊА 1552/53. ДО АУСТРИЈСКОГ ОСВАЈАЊА 1718. ГОДИНЕ

У време стварања Смедеревског санџака 1459. године Турци су запосели најзначајније тврђаве Деспотовине: Смедерево, Голубац, Островицу, Ужице, Маглич и Ресаву. Ради заштите северне границе, изградили су тврђаве Храм и Кулич на Дунаву, паланку Шабац (Böğürdelen) на Сави, а као предстражу према угарском Београду тврђаве Авалу и Гроцку (Hisarlık).

Манастир Хиландар

МАНАСТИР ХИЛАНДАР

 
Манастир Хиландар лежи у шумовитој долини на североисточном делу Атонског полуострва. Од пристаништа, које се налази недалеко од есфигменског, пешице је до манастира потребно око четрдесет пет минута, а путовање бродом од Јерисоса траје сат и по. Манастир је од Зографа удаљен два, а од Кареје шест сати хода.