Прича о нашем ропству
Како смо постали робови и како ћемо се коначно ослободити.
Као и све животиње, људска бића желе да доминирају ресурсима који их окружују и да их експлоатишу. У почетку смо углавном ловили и пецали, али онда се у нашим умовима десило нешто насилно и магично.
Почели смо, као и животиње, да се плашимо смрти и губитака. То је био почетак велике тргедије и још већих могућности…
Видите, када смо почели да се плашимо смрти, повређивања и заробљеништва, постали смо склони контролисању, што је постало вредније од било ког ресурса.
Највећи ресурс за неко људско биће није контрола природних ресурса, алата, животиња или замље,
већ контрола над другим људским бићима.
Можете уплашити животињу болом, али не можете их уплашити ускраћивањем слободе, нити мучењем јер оне немају осећај за сутра.
Не можете претити крави мучењем нити овци да ћете је убити. Не можете млатити мачем поред дрвета и викати на њега да створи више воћа нити захтевати од земље више пшенице. Не можете добити више јаја тако што ћете запретити кокошки, али можете добити још јаја тако што ћете запретити човеку који поседује кокошку.
Узгајање људи је постало најпрофитабилније и најдеструктивније занимање кроз историју достигло свој врхунац.
Људско друштво се не може рационално разумети док се не види као оно што јесте: низ фарми где људи узгајају људску стоку.
Неки људи се лако дају збунити тиме што власти пружају, воду,
образовање и путеве, али они заправо само одржавају своју стоку.
Неки се дају збунити тиме што су нам допуштене извесне слободе, али фармери само обезбеђују простор за стоку која ће тако дати више меса или млека.
Фарму пореза у вашој држави не занима стока и њихова слобода, већ повећани профит.
Почињете ли да увиђате природу кавеза у којем сте рођени?
Постоје четири главне фазе узгајања људи:
Директно и брутално робство у древном Египту
Прва фаза,
ропство у древном Египту представља директну и бруталну природу.
Људска тела су контролисана, али креативна продуктивност људског ума је остала ван домета бича и окова. Робови су били невероватно непродуктивни и захтевали су много ресурса за одржавање.
Римским робовима је дозвољено да покажу дозу генијалности
Друга фаза је био Римски модел, где је робовима дозвољен известан капацитет слободе, генијалност и креативност, који су подигли продуктивност робова.
Тиме се повећало богатство Рима, а самим тим и приходи од пореза за Римску власт.
Са тим додатним богатством , Рим је постао царство, уништавајући економске слободе које су храниле његову моћ, што је довело до његовог пропадања.
Подсећа ли вас то на нешто?
Феудализам
Након пада Рима,
модел феудализма је такође увео концепт власништва над стоком и опорезивања.
Уместо да буду под директним власништвом , сељаци и кметови су могли да обрађују своју земљу док год су могли да исплате своје локалне властелине.
Овај модел је пропао због континуиране поделе продуктивних фарми и уништен је током периода Ограђивања, при чему је земља уједињена и на стотине или хиљаде кметова је избачено са земље њихових предака, зато што су нове технике омогућиле веће и продуктивније фарме са мање људи.
Повећана продуктивност у средњем веку створила je вишак хране који је био потребан за проширење градова, чиме је настао демократски модел власништва над људима.
Пошто су расељени сељаци и кметови похрлили у градове, велике залихе јефтиног људског капитала постале су доступне индустријалистима у развоју, а владајућа класа људских фармера је схватила да могу више да зараде ако допусте својој стоци да одабере своје занимање.
Демократски модел
Под демократским моделом , директно власништво робова заменио је модел мафије. Мафија је ретко поседовала бизнис директно, већ је уместо тога слала своје насилнике једном месечно како би крала од „власника“.
Сада вам је дозвољено да сами одаберете занимање, због чега је ваша продуктивност већа, па самим тим и порез који плаћате својим господарима.
Ваше малобројне слободе се сада одржавају јер доносе профит вашим власницима.
Велики изазов за демократски модел је што повећање богатства и слободе прети порезницима.
Владајуће класе првобитно профитирају од релативно слободног тржишта капитала и рада, али како људска стока постаје навикнута на своју слободу и растуће богатство, она почиње да се пита јој уопште владар?
Нико никад није рекао да ће одржавање људске стоке бити лако.
Управљање људском стоком
Одржавање људске стоке на сигурном је процес у три фазе.
Индоктринација – индоктринисање младих кроз „образовање“. Kако су богатства демократских држава расла, морале су бити уведене школе како би се контролисале мисли и душа стоке.
Подела – у другој фази, грађани се окрећу једни против других кроз креирање зависне стоке. Тешко је владати људским бићима директно силом, а чак и тамо где се то примењује, продуктивност остаје веома мала, као нпр. у Северној Кореји.
Људска бића се не размножавају ефективно у директном заточеништву. Ако људска бића верују да су слободна, онда ће производити много више за своје фармере.
Најбољи начин да се одржи ова илузија слободе је да се стока стави на платни списак фармера.
Оне краве које постану зависне од постојеће хијерархије ће затим напасти било које друге краве које укажу на насиље, хипокризију и неморалност људске власти.
Слобода је ропство и ропство је слобода.
Aко можете да натерате краве да се нападну сваки пут када нека од њих спомене реалност своје ситуације, онда не морате да трошите ни близу онолико колико бисте трошили да их директно контролишете.
Оне краве које постану зависне од украдене дарежљивости фармера ће се насилно противити било каквом преиспитивању чедности људске власти.
Људска стока остаје затворена уз пребацивање моралне одговорности за деструктивност насилног система ропства на оне који захтевају праву слободу.
Страх – трећа фаза треба да измисли континуирану спољашњу претњу, тако да уплашена људска стока постане зависна од „заштите“ људских фармера.
Овај систем људског узгајања се сада ближи крају.
Када год је стока постала експоненцијално продуктивна, порастао је број фармера и њихових зависника.
Раст државе је пропрционалан предходећим економским слободама.
Економска слобода ствара богатство, а богатство привлачи више политичких паразита чија похлепа затим уништава економску слободу.
Другим речима,
слобода је метастаза рака државе.
Власт која почиње од најмање ће увек завршити као највећа.
Управо зато не постоји одржива алтернатива правог слободног и мирнодопског друштва…друштва без политичких владара, без власништва над људима, без насиља и пореза…
Бити заиста слободан је и веома лако и јако тешко.
Mи избегавамо ужас нашег ропства зато што је сувише болно да га ga посматрамо директно.
Ипак , могу само да нас држе у кавезима које не видимо. Пробудите се…
Видети фарму значи напустити је.
