Странице

четвртак, 16. мај 2013.

Тајни парапсихолошки рат

Тајни парапсихолошки рат

Почетком 2005. године отворени су архиви британске тајне службе о њеном парапсихолошком и астролошком ратовању против Хитлера и нациста током Другог светског рата.
Ово скидање ембарга са документације бројних енглеских тајних служби о 'црном' ратовању против нацизма свакако ће донети многа нова и драгоцена сазнања. Сама тема астролошког ратовања одавно је привукла велику пажњу истраживача. Један од њих, Ерик Хау, стручњак за 'црно' прихолошко ратовање, то јест, 'специјални рат', како се то данас назива, описао је неке епизоде тог ратовања у својој књизи 'Хитлеров Црни Маг', објављеној у Единбургу 1972. године.

уторак, 14. мај 2013.

Урош Први

Урош Први

КРАЉ Урош Први (1243-1276), најмлађи син Стефана Првовенчаног, једва је имао нешто више од 25 година када је, збацивши брата по оцу, Владислава, кормило Србије узео у своје руке и сматра се једним од најспособнијих владара Србије средњег века. Владао је наредне 33 године и успео да обједини и просторе које су држали потомци великог кнеза Вукана, припојивши Зету, Морачу, Хум...

петак, 10. мај 2013.

Српска Историја

Средњевековна Србија (VII – XIV век)

Као и остала јужнословенска племена, Срби су дошли на Балкан за време велике сеобе народа током 6. и 7. века наше ере. Најраније систематизоване податке о Србима на Балкану налазимо у списима византијског цара Константина VII Порфирогенита, у X веку. Тада су Срби насељавали територију садашње западне Србије, источне и централне Босне, Херцеговину са јадранском обалом између реке Цетине и Скадарског језера, а на југу простор до реке Лима и планинског ланца Проклетије. Прва српска држава је била формирана под династијом Вишеславића, а у околностима спољашње угрожености од стране Бугара и Византије. Под утицајем Византије догодила се важна промена у српском народу, која ће имати прворазредни значај у његовој будућности: крајем IX века почиње процес напуштања паганства и покрштавање, у чему је предњачила владарска породица Вишеславића.

среда, 8. мај 2013.

Сувоземни пут од Београда до Видина

Сувоземни пут од Београда до Видина

Према дневнику похода Мустафа-паше Ћуприлића 1690. године

Најкраћи сувоземни пут од Београда до Видина, у време Османског царства, водио је преко Звижда, Поречке Реке и Крајине. У историографији није било речи о овој важној саобраћајници. Претпостављало се само да је морала постојати, јер би се тим правцем знатно скратио обилазни пут дунавском страном.
Караванска трговина заобилазила је овај крај, пошто су се његови привредни потенцијали сводили углавном на дрво и руде. Због високих планина и непроходних шума пут није привлачио европске путнике и путописце. Ради истог разлога није га користила ни османска војска.

субота, 4. мај 2013.

Витезови Змајевог реда

Витезови Змајевог реда

Средњовековном Србијом, као и највећим делом тадашње Европе, путовали су бројни витезови, а њихови животи и догодовштине били су узбудљиви и достојни прича. Један од најславнијих витезова био је Стефан Лазаревић за чије се подвиге и ратничку вештину чуло не само на нашем континенту него и много даље. Помало у његовој сенци, али такође познат по храбрости и још по нечему, био је његов савременик и вршњак Ђурађ Бранковић. Иако различити по карактеру, делили су исту судбину ратника, пустолова и владара.

петак, 3. мај 2013.

Сведочење о погибији Војводе Вука

Сведочење о погибији Војводе Вука:

Из дневника четничког командира, новинара Милосава Јелића
(књига "Летопис југа" 1930)

15. новембра

Јутрос кад се расвануло једна бугарска чета, која је лежала пред 1 батаљоном, повлачи се због два добро пала хаубичка зрна. Моја 4 чета отвара на њу бочну брзу ватру.
Између 8 и 9 на телефону, где нико никога не може да дозове од галаме чује се глас Јездићев: "Аман, ако сте Срби, јављајте тамо: дунавска ми артилерија поби војнике!" И тамо се неко смилова да је извести како треба да повећа отстојање. Доцније се видело да је 50 наших избацила из строја.

четвртак, 2. мај 2013.

Војвода Вук

Војвода Вук 

Четничка легенда, Војвода Вук: од Челопека,
Једне мрачне фебруарске ноћи године 1886, уз громовити прасак веће количине потпаљеног динамита и уз немоћне клетве пренеражених момака злогласног сјеничког паше Ћатовића, одлетео је у ваздух пашин господски конак.