Живојин Мишић

ЖИВОЈИН МИШИЋ
(1855-1921)

Најпознатији српски војвода и најталентованији војни заповедник. Војничку каријеру започео је у артиљеријској школи у Београду као питомац. За успешно командовање у српско-турском рату (1876-1877), одликован медаљом за храброст, а у српско-бугарском рату командује батаљоном. Од 1876 па све до 1918 учествује у сваком рату који је задесио Србију.

После мајског преврата 1903 бива пензионисан и реактивиран после 6 година. Са Р. Путником је радио на реорганизацији војске и припремама за балканске ратове. 1913. Мишић је поново пензионисан и враћен 1914. на положај помоћника начелника врховне команде, касније комаданта 1. армије. Пред 1. Светски рат, у одсуству генерала Путника због лечења, заједно са Степом Степановићем реализовао је планове о покрету српских трупа, које је израдио са војводом Путником. То је довело до великих победа српске воске на Колубари и Церу. Заменио је рањеног генерала Петра Бојовића на месту комаданта Прве армије и смелом, тактички бриљантном операцијом, победио је у бици на Колубари Аустроугарску војску и извојевао највећу победу српског оружја у историји. За ту је победу добио чин војводе.

 Пред почетак операција на солунском фронту, Мишић поново ступа на чело комаданта 1. Армије. 1918 пред сам пробој солунског фронта постављен је за начелника штаба Врховне команде, а 1. Армију је препустио генералу Бојовићу. Под њиховим вођством пробијен је солунски фронт и муњевитом брзином ослобођена Србија, а потом и Југославија. Мишић је после завршеног рата, 1918 постављен за начелника генералштаба. Одликован је највишим војним одликовањима, као што су Карађорђева звезда и француски орден Легије части. Умро је 20. Јануара 1921. Читав Београд је изашао да посљедњи пут поздрави ослободиоца и ствараоца државе, највећег војсковођу 1. Светског рата, а уједно и читаве Српске историје.