Хуни у Нишу

Хуни у Нишу

Налазећи се на важном путу који је повезивао Европу с Малом Азијом, Ниш (Naissus) био је развијен град у касној антици. Међутим, његов развој прекинули су Хуни који су га освојили 441. године. Радило се о народу чији је пролазак из Азије у Европу, кроз такозвана Врата народа, заравњени простор између падина планине Урала и Каспијског језера, 375. године, покренуо лавину премештања многих племена. Тако је почео миграциони талас у историји познат као Велика сеоба народа који је наликовао на кретање усијане вулканске магме.

Дошљаци из Азије, који су у последњој четвртини 4. и првој половини 5. века сејали велики страх и били у стању да за кратко време не само превале него и опустоше огромна пространства, угрожавали су како Источно тако и Западно римско царство. Хуни су врхунац моћи доживели за владавине Атиле (434–453) који је називан Бич божји и који је од цара Источног римског царства Теодосија II (408–450) успевао да изнуди веома висок годишњи данак. Ипак, с времена на време он би кршио споразум, упадао на подручје Царства и пленио поједине области. Тако су Хуни 441. године продрли до Ниша и најпре су га опсели, али су наишли на снажан отпор. Нападачи су уз бедеме града поставили опсадне справе, међу њима и такозване овнове, и жестоко навалили на тврђаву. Браниоци су на Хуне бацали огромно камење које су припремили управо за то.Ипак, град је пао под јуришима азијских ратника који су га потом опустошили.

Седам година касније цар Теодосије II упутио је на Атилин двор посланство које је предводио угледник Максимин. У његовој пратњи били су тумач Вигил, саветник Приск, као и Атилини емисари Едекон и Орест, затим Атилин писар и други. Посланство је са собом водило и седамнаест хунских пребега, а после одмора у разрушеној Сердики (Софија) стиглису у Ниш. У свом опису Приск наглашава да је град сасвим опустео пошто су га Хуни дотемеља порушили.

У рушевинама храмова у Нишу били су неки људи који су се ту задржавали због болести.Чланови византијског посланства преноћили су на чистини, подаље од реке Нишаве, „пошто је сав обалски простор био покривен костима оних што су у борби погинули”.