Битка код Плочника
Битка код Плочника је вођена 1386.године у долини Топлице код истоименог села недалеко од Прокупља, између српских снага предвођених кнезом Лазаром (1371—1389) и Османлија предвођених султаном Муратом И (1359—1389). Подаци о самој бици су веома оскудни, али је извесно да су Срби однели победу (користећи се оклопницима и стрелцима на коњима) и привремено зауставили продор Османлија, а забележено је да је у борби стрелом рањен Милош Обилић., као и учешће Југ-Богдана.
Битка код Плочника је вођена 1386.године у долини Топлице код истоименог села недалеко од Прокупља, између српских снага предвођених кнезом Лазаром (1371—1389) и Османлија предвођених султаном Муратом И (1359—1389). Подаци о самој бици су веома оскудни, али је извесно да су Срби однели победу (користећи се оклопницима и стрелцима на коњима) и привремено зауставили продор Османлија, а забележено је да је у борби стрелом рањен Милош Обилић., као и учешће Југ-Богдана.
Средивши своје прилике у Малој Азији, цар Мурат се опет окреће Србији. Велика војска коју је предводио 1386. године из Бугарске упала је у пиротски, нишки и топлички крај. Њихови брзи коњаници (акинџије) су дубоко продрли на свим правцима извиђајући, пљачкајући и пустошећи.
Располажући многим опсадним справама, вешти и искусни у освајању тврђава из ратова у Малој Азији, Турци су брзо присилили браниоце пиротске тврђаве којом су командовали кнежеви сестрићи браћа Мусићи, да напусте тврђаву и повуку се ка Нишу, успевши само да је запале при повлачењу.
Боље изграђена и са већом посадом, нишка тврђава се бранила пуних 25 дана. Када су освојили ову тврђаву Турци су нагрнули у Топлицу.
Задржавање Турака код Ниша омогућило је кнезу Лазару да прикупи доста војске за одсудни бој у Топлици. Овде су кнез Лазар и његов челник Радич Поступовић пустили Турке у долину Паљевске реке у селу Плочнику, где су им поставили заседу. Када су Труци дубоко ушли у долину, из оближњих шумарака на њих су са свих страна навалили Срби уз звуке рогова, тутњаву добоша и гласне повике.
Настала је страховита сеча у којој је предњачила српска оклопна коњица. Изненађени и успаничени Турци нису издржали и дали су се у бекство према реци Топлици и планини Соколовици. Срби су их дуго прогонили.
Турски губици су били велики, па су морали да напусте Србију, задржавши само нишку тврђаву.
Археолошко налазиште Плочник, простире се на 120 хектара површине и поред неолитксог насеља, везује се и за римски период, односно терме и остатке средњовековне Србије. На овом локалитету налазе се остаци цркве крај које су сахрањени погинули јунаци из боја на Плочнику 1386. године када је битку против турске војске предводио кнез Лазар.
Располажући многим опсадним справама, вешти и искусни у освајању тврђава из ратова у Малој Азији, Турци су брзо присилили браниоце пиротске тврђаве којом су командовали кнежеви сестрићи браћа Мусићи, да напусте тврђаву и повуку се ка Нишу, успевши само да је запале при повлачењу.
Боље изграђена и са већом посадом, нишка тврђава се бранила пуних 25 дана. Када су освојили ову тврђаву Турци су нагрнули у Топлицу.
Задржавање Турака код Ниша омогућило је кнезу Лазару да прикупи доста војске за одсудни бој у Топлици. Овде су кнез Лазар и његов челник Радич Поступовић пустили Турке у долину Паљевске реке у селу Плочнику, где су им поставили заседу. Када су Труци дубоко ушли у долину, из оближњих шумарака на њих су са свих страна навалили Срби уз звуке рогова, тутњаву добоша и гласне повике.
Настала је страховита сеча у којој је предњачила српска оклопна коњица. Изненађени и успаничени Турци нису издржали и дали су се у бекство према реци Топлици и планини Соколовици. Срби су их дуго прогонили.
Турски губици су били велики, па су морали да напусте Србију, задржавши само нишку тврђаву.
Археолошко налазиште Плочник, простире се на 120 хектара површине и поред неолитксог насеља, везује се и за римски период, односно терме и остатке средњовековне Србије. На овом локалитету налазе се остаци цркве крај које су сахрањени погинули јунаци из боја на Плочнику 1386. године када је битку против турске војске предводио кнез Лазар.
Била је то друга српска битка против Турака (прва се одиграла 1381.г.код Дубравнице, близу Параћина )
Безглави се трупови јакају
У очима расутим по пољу
Ај крст и луна на небу се кољу
Еј српска тешка оклопница ступа
Турска лака коњица одступа
Крв устави сунце на истоку
Да разгледа кланицу жестоку
Обрете се клин српске гвардије
Усред турске срдите ордије
Пробија се кроз љесе лешева
У панциру пратња Милошева
Милош с гардом старих оклопника
С којом згази Турке код Плочника
Бану кроз крв до Газиместана
На копљомет Муратовог стана
Из песме "Косовска битка"- гусларски текст
Нема коментара:
Постави коментар